Matriks

Vreme je, rekao i obukao kaput.

Kaputi su prevaziđeni, pomislila sam dok se kroz vrata provlačio zadnji deo skuta. Nekako mi se činilo da će se vrata zatvoriti pre nego što izađe i zadržati ga. Tako između. Ni tamo, ni vamo, ali više tamo.

Ja sam sedela za stolom i razvrstavala račune, koje je napravio pre nego što je kupio kaput, a tu je bio i račun za kaput.

Kad sam ga pitala šta će mu kaput, rekao je da je gledao film Matriks u kome je glavni glumac tokom celog filma nosio kaput i to mu se svidelo.

Prvo, to nije kaput, već kožni mantil, opet sam pomislila, a ti nisi Kianu Rivs.

Jedna priča

Često samo sedim i gledam u jednu tačku. A priča se ipak odvija u mojoj glavi. Važna, nevažna, smešna, tužna, sarkastična, fantastična, tragična…

I dok se priča sama priča, ja i dalje gledam u istu tačku.

Гумица

Човек често мисли да је баш много важан у нечијем животу. Кад схвати да није, разочара се.  И избрише тог неког.

Онда почне да се присећа ствари за које je мислиo да су важне, а нису. Заправо биле су важне једино њему и то само тад и никад више. Избрише и то сећање.

Касније се јави непознато сећање, о ономе шта је могло бити а није, са десетак различитих крајева. Коначно, избрише и непостојеће сећање.

Vremenski prelaz

Zašlo je Sunce iza najvišeg brda i kakve to veze ima sa bilo čim što se desilo danas?

Ako ovih dana osetite da vas boli zglob desne ruke ili leve, ako ste levoruki, nemojte ići lekaru. Lekar tu više ne može ništa. Vi ste sami sebi presudili. Desna ruka vas boli zato što ste glasali za krivog. Ako ste glasali levom, to je zato što ste levaci.

5. jul 2017.

P. S.

Samo je fotografija nova iako deluje kao da nije.

Na kraju grada selo

Na kraju je sve isto.

Pred počinak žena šmrče i kija. Gasi svetlo. Muškarac psujući leže neopranih nogu. Svako od njih je na svojoj strani kreveta. I tako do jutra. Niko se ne pomera.

Žena ustaje prva, plete kosu, umiva lice i ruke i pristavlja vodu za kafu. Muškarac ustaje za njom. Seda za astal, umotava cigar i pije prvu čašicu rakije dok čeka da se kafa uzvari. Mirisi i srkanje kafe probudiše i decu, koja polako počinju da pomaljaju čupave glave ispod guberine. Jedno po jedno prilazi majci da ih očešlja kratkim drvenim češljem. Napuštaju prostoriju svako za svojim poslom. Žena ćutke stavlja hleb u pekaru. Muškarac psujući popi još jednu i izađe iz kuće.

31. 12. 2021.

Stidljivi maslačak je procvetao poslednjeg dana decembra 2021. godine. Ne sećam se kad sam to poslednji put videla.

Program zaštite

Plašeći se da će jedino ona ostati normalna, morali su da preduzmu nešto u vezi sa tim. GRUPA je odlučila da je ubaci u PROGRAM ZAŠTITE. Niko se nije pitao od koga je trebalo štititi, ali svi su znali da nije normalno biti normalan.

Suvišna rečenica

Znaš, rekao je On, igrajući se ključevima, ja mogu sve da vas kupim i još da mi ostane.

Znaš, rekla je Ona, igrajući se salvetom, ono što ja imam ti nikada ne bi mogao da kupiš.

To je bio njihov poslednji razgovor, a mi, prisutni, nikada nismo saznali šta nije bilo na prodaju.

Bezazleno

Počelo je bezazleno. Valjalo se kao grudva snega, koja je postajala sve veća spuštanjem niz brdo. Samo, ovo nije bilo brdo. Bila je to planina. Samim tim i grudva je bila tolika da je niko više nije mogao ignorisati kad se zaustavila u podnožju. Ljudi, koji su tu živeli, plašili su se.

A onda je iznenada granulo sunce i grudvetina je počela da se topi. Ljudi su i dalje strahovali.

Mogu li bolje

Moji prsti čeznu za nekom novom tastuturom na kojoj bi lakše kuckali. Recimo, samo vrhovima dodirivali a slova bi se na ekranu videla. Ili da samo blago treperi iznad tipki i opet slova su na ekranu u nekom dokumentu. Čeznu prsti, odavno, ali mozak ne prima tu informaciju, jer, u stvari to bi trebalo obrnuto. Da moj mozak šalje impuls mom prstu, jednom, drugom, trećem, i tako uposliti svih osam dok palčeve ostavljam za space. Desni palac više udara space dok prsti leve šake brže kuckaju slova. Najmanji prsti ne rade gotovo ništa. Odmah ćete znati da mi daktilografija nije bila predmet u školi. Jer tamo se jasno zna asdf, mali, domali, srednji i kažiprst leve ruke, a jklč, kažiprst, srednji, domali i mali prst desne ruke.

Moraću bolje i brže ako želim da smislim novu priču. Moraću da želim.